Y O G A

Naše telo je jedan ogroman dvorac, potpuno neistražen. Mi tu stanujemo.
U sobama tog dvorca su kutije pune stresa, umora, nervoze, često i besa. Leđa, taj navažniji salon, mogu da nam potvrde kakva je tu gužva. Potvrđuju nam  to time što nas bole. Slično je i sa ostalim delovima tela.
Vežbajući jogu, učimo da ulazimo u taj dvorac i da, najpre, kroz svesno disanje, otvorimo prozore, a da onda, deo po deo tela, opuštamo, jačamo i masiramo.

Joga je drevna disciplina koja nam pomaže da upoznamo svoje telo i svoje granice. Za početak učimo kako nas disanje opušta i kako naši udasi i izdasi, kada se na njih koncentrišemo, zvuče kao šum talasa. Onda lagano i postepeno učimo da se krećemo, pa da plivamo, po unutrašnjosti svog tela. Da bi se to desilo, moramo prvo da otkrijemo gde su nam mišićne blokade i tenzije, koji delovi tela najviše bole, u kom delu tog unutrašnjeg dvorca ima najviše kutija stresa, umora ili besa. Kada svesno dišemo i vežbamo joga položaje, nežno i pažljivo, bez primoravanja tela, i kada sve svoje misli poklonimo i uputimo našem telu, ono postepeno postaje gipko, lagano i snažno. Ništa nas ne boli, nema više onih kutija tereta koje nosimo često na leđima i, povrh svega, osećamo svoju odblokiranu energiju i prostranstvo koje je u nama. Kada smo takvi, ništa nam ne može pokvariti ni dan,  ni san.

Joga nas uči da brinemo o sebi, da zagospodarimo svojim životom iz cvetnog, očišćenog i svetlog dvorca.
 
Željka Mrđa, sertifikovani instruktor Vidya yoga škole Dragana Lončara u Beogradu.